Šešir: prečnika do 15 cm, uglavnom je ravan, dugo podvrnutog ruba na unutrašnju stranu, bele boje.

Listići: vrlo tanki, spuštaju se niz dršku, žućkasto-beli, luče belo mleko koje oksidiše na vazduhu i ostavlja trag plavičasto-zelenkaste boje. Mleko je vrlo ljuto.

Drška: vitka i visoka do 10 cm, belo-žućkaste boje.

Spore: u masi bele.

Meso: belo-žućkasto, sa ponekom zelenkasto-plavičastom pegom, zrnaste strukture. Ukus mu je gorak i ljut, miriše na biber.

Stanište: raste od kasnog proleća do kraja leta u listopadnim i četinarskim šumama u velikim grupama.

Upotreba: obzirom na ljutinu mesa, može se reći da je jedva jestiva. Ipak, u našem narodu poznata i jedna od najomiljenijih vrsta. Može se sušiti i upotrebljavati kao dodatak jelima umesto bibera.

Tekst i fotografija: Mirjana Davidović