Cevčice: bele pa žute, a na kraju maslinasto zelenkaste, lako se odvajaju od podnice šešira; pore su okrugle i sitne. Otisak spora je smeđe-maslinast.

Drška: 5-15 X 2-7 cm, prvo jajolikog oblika, kasnije valjkasta, često deblja prema dnu, puna, najpre svetlo smeđa, zatim sve tamnija. Često ima izraženu mrežicu, koja je pri vrhu bela, dole sve tamnija ili je nema.

Meso: kod mladih tvrdo, uskoro omekša, ispod kožice svetlo smeđe, inače snežno belo, čak i iznad cevčica; miris i ukus prijatni.

Stanište: raste leti i u jesen po listopadnim, ali i jelovim i smrekovim šumama, na osunčanim mestima.

Upotreba: jestiv, odličan, mnogo se sakuplja za otkup. Može se jesti i sirov u manjoj količini.

Zamena: je moguća sa drugim jestivim vrganjima. Kod vrganja koji imaju crveno plodište treba biti obazriv pošto su jedni sirovi otrovni (Boletus luridus, B.queletii, B.erythropus, B.purpureus, B.torosus), a neki su inače otrovni kao Boletus satanas.

Tekst i fotografija: Siniša Radić