Listici: gusti, pomešani kracima, tanki, široki, pričvršćeni zupcem ili blago silazni; beličasti do žućkasto-sivi, kod starih glineno smeđi, s valovitom oštricom. Otisak spora je smeđ.

Drška: 5-15 X 1-3 cm, u bazi često tanja, bela ili oker smeđa, puna, žilava, vlaknaste srukture, sa trajnim belim prstenom koji stoji visoko, ubrzo se skupi u smedju kožastu krpicu.

Meso: belo, meko u šeširu, u dršci vlaknasto, prijatnog mirisa, ukusa na lešnike.

Stanište: raste busenasto, od ranog proleća do zime, na jablanu i topoli, retko na drugom drveću.

Upotreba: jedna od najboljih jestivih gljiva, od davnina poznata; lako se uzgaja. Dovoljno je da zrele gljive izmrvimo u vodi i pospemo po jablanovom ili topolovom panju ili deblu.

Zamena: nije moguća sa otrovnim gljivama.

Tekst i fotografija: Siniša Radić