Šešir: prečnika je od 4-15cm, ispupčen, zatim se širi. Boja mu je blistava snežno-bela. Taj izgled mu daju svilenkasta vlakna urasla u kožicu šešira.

Listići: beli su, prilično zbijeni, izmešani sa kraćim i zaokruženi oko drške.

Drška: visoka je oko 15cm, debela do 2cm, zadebljana u bazi. Drška je u početku puna, a zatim se stvara centralna šupljina, celom njenom dužinom. Potpuno je bela, prekrivena sitnim dlačicama i čupercima, takođe bele boje. Izlazi iz kožaste, snažne ovojnice, takođe bele. U gornjem delu ima opuštenu manžetnu, uzdužno rebrastu.

Otisak spora: beo.

Meso: Belo je u potpunosti, u početku bez ikakvog mirisa, kasnije neprijatnog.

Stanište: Listopadne šume. Deli stanište sa tipskom vrstom. Javlja se tokom leta i jeseni.

Upotreba: smrtno otrovna.

Zamena: Njoj veoma slična, iz iste sekcije, je prolećna pupavka Amanita verna. Gljiva je sitnija, boje od bele do krem, raste uglavnom na južnim ekspozicijama, pretežno je mediteranska vrsta. U čitavoj evropskoj literaturi zabeležena je kao izuzetno retka.

Tekst i fotografija: Mirjana Davidović