Pre četiri godine prvi put sam krenuo na Vlasinsko jezero. Kada se umorni i pretovareni auto zaustavio na "Promaji" odjednom se, posle tajanstvenog i dubokog kanjona rečice Vrle i tegobnog uspinjanja po serpentinama, raspukao vidik, a oči i srce su zastali pred ukazanom lepotom planina i jezera između njih.Godinama sam planinario po bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu, ali me ni put ni ljudi do tada nisu doveli na ovo mesto. Iz knjige "Vlasina i Vlasinci", koju je napisao bivši dugogodišnji profesor i direktor srednje škole iz Surdulice Branislav A. Mihajlović i koju sam nabavio te prve godine, saznao sam mnogo o Vlasini, njenoj istoriji, narodnim obicajima, govoru i još mnogo cemu.

Pod Vlasinom, udaljenom oko 350 km od Beograda, se ne podrazumeva samo jezero, kao što većina ljudi pomisli, nego još i visoravan na oko 1260 m nadmorske visine, selo u opštini Surdulica i reka. Podizanjem zemljane brane visoke 34 m u periodu od 1947. - 1956. godine od nekadašnjeg vlasinskog blata nastalo je veštacko jezero, najveća veštacka akumulacija u Srbiji, površine 15 km² i dubine do 35 m sa oko 165 miliona m³ vode.