Otkrivena otrovnost zelenke
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
 |
|
zelenka, Tricholoma equestre
Najnovija mikološka literatura nam navodi gotovo neverovatne primere za edukovanije gljivare. Reč je o gljivi zelenki, Tricholoma equestre (sinonim T.flavovirens i T.auratum), koja se sa miškom (T.terreum) i sivkom (T.portentosum), može se reći stotinu godina i više, smatrala najpoželjnijom i najukusnijom iz pomenutog roda. Ali ne lezi gljivarski vraže, u periodu između 1992. i 2000. godine u Francuskoj u ograničenom područiju atlantske obale (Arcachon i Medoc) registrovano je više teških trovanja ovom gljivom, od kojih su tri završila smrću otrovanih.
Simptomi
su bili mučnina, gađenje, bolovi u mišićima. Konačna posledica trovanja
je bila odumiranje mišićnih ćelija. Iako je ostalo niz nerazjašnjenih
pitanja u vezi tačnog uzroka ovih trovanja, jedno je sigurno, radilo se
o gljivi T.equestre. Svi otrovani (bez izuzetka) su konzumirali
ovu gljivu u velikim količinama i to više puta uzastopno u kratkim vremenskim
razmacima.
Da li je ključ, uzimanje velikih količina ove gljive ili uzastopnost istog?
Da li je reč o posebnoj varijaciji ove gljive ili zatrovanosti supstrata
na kome su gljive rasle? Bilo kako bilo, usledile su očekivane reakcije
nadležnih. Odlukom od 28.08.2002. Ministarstvo zdravlja Italije zabranilo
je prodaju (tržišna gljiva) i konzumiranje gljive Tricholoma equestre.
Napominjemo da, recimo u Mushrooms of Britain and Europe, R. Courtecuisse,
2000., ova gljiva se karakteriše kao jestiva, izuzetna. Poruka mikologa
je da se ova gljiva konzumira na sopstvenu odgovornost, u svakom slučaju
u malim količinama i nikako uzastopno u kratkim vremenskim intervalima.
Inače pomenuta gljiva je retka na područiju Srbije. Sa druge strane nema
gljivarskog priručnika gde ona nije predstavljena.
Tekst: Nebojša Lukic, Kragujevac
Fotografija: Mirjana Davidović