veštičije srce
Autor
teksta i fotografije: Siniša Radić
Mikološko društvo Srbije
Primerak Veštičijeg srca pronađen u Kraljevu 2000-te godine.
Clathrus ruber
Pers.:Pers
PODRAZDEO: Basidiomycotina
KLASA: Homobasidiomycetes
PODKLASA: Gasteromycetidae
RED: Phallales
PORODICA: Clathraceae
ROD: Clathrus
Do sada je poznato oko 17 vrsta iz roda Clathrus i sve su poreklom tropske vrste, a dve od njih se mogu naći u Evropi - Veštičije srce (Clathrus ruber) i Polipovka (Clathrus archeri).
Ove egzotične vrste ljubiteljima gljiva privlače pažnju svojim neobičnim izgledom i jarkom bojom. Veštičije srce (Clathrus ruber) je vrsta koja raste uglavnom na Mediteranu, dosta retko u unutrašnjosti kontinenta.
U Srbiji je prvi put zabeležena 1986. godine. Pronašli su je botaničari Budislav Tatić i Nemac Mainhard Fišer blizu sela Brđane, kod Gornjeg Milanovca.
Od tada nije zabeležena do maja 1999. kada ju je pronašao pasionirani gljivar-amater, član MDS Siniša Radić, dok je šetao u beogradskom parku Košutnjak.
Na prvoj izložbi gljiva koja je organizovana u Kraljevu trećeg vikenda oktobra 1998., članovi MDS-a koji su pomagali Kraljevčanima u ovoj akciji, dobili su informaciju da lokalnno stanovništvo poznaje ovu gljivu.
Primerak pronađen u Košutnjaku
1999-te godine.
Poznavaoci gljiva iz Kraljeva su je nalazali i proteklih sezona u okolini grada. Prvo predstavljanje ove gljive širokoj publici bilo je na drugoj kraljevačkoj izložbi koja je održana 21.10.2000.godine. Doneli su je iz bogutovačkog kraja braća Miroslav i Branislav Pavlović.
Primerci iz Košutnjaka su oranž - žute boje, ovalnog oblika, visine do 14 cm i širine do 9 cm. Jaje je belo ili sivo-belo, do pola ukopano u zemlju veličine krupnijeg oraha želatinozne strukture, opne debele 3-5 mm. Rešetka ima oko dvadeset rupa različitog oblika i veličine, sunjđeraste je strukture, izvana ravna, iznutra neravna i mestimično poprskana kapljičastom tekućinom (gleba) koja sadrži spore. Oko gljive se širi vrlo neprijatan miris, koji privlači insekte koji se hrane tekućinom i tako raznose spore na druga staništa. Raste u mešanoj šumi jasena, lipe, zove, sa retkom travom.
Primerci iz Kraljeva su ružičasto-crvene boje, sitnije sunđeraste strukture. Kraci rešetke spolja nisu ravni, nego plitko-konusnog oblika. Zbog jasno vidljivih razlika oblika rešetke i boje plodnog tela predpostavljam da se radi o dve forme vrste Clathrus ruber. Naravno, gljive je potrebno i mikroskopski obraditi da bi se videlo ima li razlika u veličini i obliku spora, bazidija i cistida.