Lekovite gljive
Autor teksta: Mirjana Pjević  
Jestive gljive
Uslovno jestive
Otrovne gljive

Lisičarka
Cantharellus cibarius

Reiši
Ganoderma lucidum
Trud
Fomes fomentarius
Judino uvo
Auricularia auricula
- judae
Ćuranov rep
Trametes versicolor
Maitake, zec gljiva
Grifola frondosa
Puhara
Langermania gigantea
Bukovača
Pleurotus ostreatus
Šii take
Lentinula edodes

Bogatstvo naših šuma ne iscrpljuje se određenim vrstama drveća, lekovitog bilja ili raznolikošću životinjskog sveta. Vrlo značajno mesto u prirodi imaju pečurke. One najčešće rastu na trulim stablima drveća, u blizini živog drveta, na livadama ili pored vode. Neke vrste rastu u listopadnim, neke u četinarskim, a neke i u jednim i u drugim šumama.

Hranljiva vrednost ovih šumskih plodova je velika. Njihov najvažniji sastojak čine proteini kojih ima 1-4% u svežim, tj. 10-45% u suvim. Pečurke, za razliku od biljaka, sadrže sve esencijalne aminokiseline neophodne za život ljudi. Ugljenih hidrata ima oko 3% u svežim, odnosno 32% u suvim plodovima. Njihovu vrednost čine i vitamini, pre svega iz grupe B, zatim beta karoten (provitamin vitamina A), vitamin C i ergosterol (provitamin vitamina D). Pečurke su bogate i mineralima: fosforom, natrijumom i kalijumom, a u manjim količinama sadrže i gvožđe i kalcijum. Najveći deo njihove mase čini voda, čak do 95%.

Lekovite gljive, pored navedenih sastojaka sadrže još i polisaharide, steroide, triterpene i nukleotide - nosioce njihove lekovitosti. Lekovitošću gljiva se najduže bave kineski i japanski naučnici, a u poslednje vreme njima se bave i američki i zapadno-evropski stručnjaci.

Dokazano je da lekovite pečurke u visokom procentu utiču na povećanje imuniteta, jer podstiču produkciju interferona u ljudskom organizmu, zatim interleukina 1 i interleukina 2, a preko njih makrofaga, velikih čelija-ubica tumora.

Lekovite pečurke imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo, štite ljudski organizam od jonizujućeg zračenja i imaju niz drugih pozitivnih učinaka na rad svih organa. čiste jetru, bubrege, krvne sudove, učestvuju u regeneraciji bronhijalnog epitela, pomažu u lečenju šećerne bolesti, reume i arterioskleroze.

Doktrina orijentalne medicine se zasniva na uspostavljanju ravnoteže izmedu prirode i ljudskog organizma. Deluje se na jačanje zdravih delova organizma, koji zatim započinju borbu protivu bolesti. Uspostavljajući ponovo izgubljenu prirodnu ravnotežu, čovek dobija bitku i sa najopakijim bolestima današnjice.

Daleki Istok je oblast u kojoj se tradicija korišćenja pečurki u ishrani i lečenju proteže hiljade godina unazad. Zato su i istraživanja o njihovoj lekovitosti najviše rađena u institutima, laboratorijama i na klinikama Japana i Kine. Zapadna civilizacija tek poslednjih decenija dvadesetog veka počinje da otkriva ovaj čudesni svet. U Kini, Japanu, Americi, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, prave se lekovi na bazi plodnih tela, spora i samoga micelijuma. Nažalost, kod nas se o ovim alternativnim metodama lečenja relativno malo zna. Pa ipak, i kod nas su počeli da se pojavljuju prvi preparati na bazi gljiva.

Pečurke, pa i one lekovite su kosmopoliti. Ako neke od njih ne uspevaju u svim klimatskim uslovima na prirodnom staništu, mogu se gajiti, a da time ne izgube ništa od svoje lekovitosti. Najveći broj vrsta je, ipak, rasprostranjen širom naše planete. Kod nas omiljene bukovače (Pleurotus ostreatus) i lisičarke (Cantharellus cibarius) spadaju u red najkvalitetnijih konzumnih gljiva sa lekovitim svojstvima. I nejestive, ali i neke od otrovnih gljiva takode imaju lekovita svojstva. Čuvajmo zato ovo blago. Još su Tarabići govorili da ljudi gaze i šutiraju u prirodi rastinje, koje će tek u budučnosti biti otkriveno kao lek.

 

 

Prethodna stranica

Uvodna stranica