Gajene gljive  

slamnatica
Stropharia rugosoanulata
 
Slamnatica nije naročito česta gljiva u prirodi. Obično raste na strnjištima. U Zapadnoj Evropi, naročito u Nemačkoj, ova gljiva je vrlo popularna zbog svog specifičnog ukusa koji podseća na rotkvu. Gljiva je masivna, šešir joj je prečnika do 20 cm, a drška je visoka od 5 - 15 cm. Meso je belo, sočno, debelo.

Prednost kod uzgajanja slamnatice je što se ne mora sterilisati supstrat na kome ona raste. Uzgaja se na slami, za koju je neophodno da bude kvalitetna: suva, zlatnožuta i prijatnog mirisa. Može se uzgajati na otvorenom, u prirodi, ali i u zatvorenom prostoru. Ako se uzgaja u prirodi, potrebno je da se zaštiti od direktnog uticaja sunca i kiše, što se postiže prekrivanjem slame polietilenskom folijom. Može se uzgajati na balama slame, bez pokrivke i na slami sa pokrivkom od zemlje kao kod šampinjona.

 

 

 

Bala slame kao supstrat na kome raste slamnatica.

Kod uzgoja bez pokrivke koriste se zavezane i dobro nabijene bale slame. Treba ih namakati u vodi dok ne upiju toliko vode da im se težina utrostruči. Po završetku vlaženja bale se prebacuju na mesto na kome će se vršiti uzgoj slamnatice. Najbolje je da to bude voćnjak ili neko drugo senovito mesto, radi zaštite od Sunca i kiše. Inokulacija se vrši tako da se u slami izbuše rupe nekom alatkom. U njih se ubacuje micelija. Potrebna količina je 1/2 litra micelije po jednoj bali slame. Rupe se zatim zatvaraju utiskivanjem slame rukom i bale se pokrivaju crnom polietilenskom folijom. Tokom sunčanih dana u vreme prorastanja, bale treba povremeno ovlažiti. Inkubacija traje 2-3 meseca, nakon čega se javljaju gljive. Zasejavanje bala obično se obavlja krajem marta ili početkom aprila, a na početak berbe se može računati tokom leta, tako da sama berba traje do pojave prvih mrazeva. Prinosi se mogu kretati od 4-10 kg gljiva po bali tokom tri meseca berbe. Loša strana ovakvog načina uzgoja je mogućnost oštećenja od strane raznih glodara, puževa i insekata. Takođe se može desiti da gljive rastu duboko u bali, pa ih je zbog nepristupačnosti moguće oštetiti tokom branja, a takođe i slamu.
 
Pravljenje rupa u slami i sipanje micelije u njih.
Kod uzgoja sa pokrivkom od zemlje, potrebno je napraviti prostor u koji ćemo, kao u kalupe smestiti slamu. Obično se rade okviri od drveta proizvoljnih dimenzija, kao klijališta u povrtarstvu. U takve se okvire smešta vlažna slama, ali ne u bali, već rastresita, u sloju od 20 cm i dobro se sabije. Za 1m2 gredice, treba jedna bala slame. Inokulacija se vrši tako što se micelija utiskuje u slamu u razmaku od 20x20 cm u malim grumenovima ili po površini ako je micelija u zrnima žitarica. Na 1m2 slame dolazi 0,5 - 1 litra micelije. Na postavljenu miceliju stavlja se još desetak cm slame i sve se dobro sabije. Sve se pokriva polietilenskom folijom da bi se sačuvala vlaga. Ovaj uzgoj se mora obaviti u zaštićenom prostoru - ispod nadstrešnice ili još bolje u podrumskoj prostoriji, šupi, štali i sl.

Po završetku inkubacije koja traje 2 - 2,5 meseca, slama se pokriva pokrovnom zemljom. Zemlja mora biti rastresita i kisele reakcije- 5,5 - 6 pH. Obično se koristi mešavina šumske ili baštenske zemlje i treseta u razmeri 1:1. U pokrivku se ne sme stavljati CaCO3. Zemlju treba zalivati da bude mokra, ali ne i blatna i ponovo staviti zaštitnu polietilensku foliju, koja se skida nakon 10 - 15 dana kada se i očekuje pojava prvih gljiva. Pokrivku treba održavati u vlažnom stanju. Optimalna temperatura za plodonošenje je od 20 - 250C, ali se gljive javljaju i na nižim temperaturama. Ukoliko se slamnatica uzgaja u zatvorenom prostoru u kome je moguće regulisati temperaturu nebitno je kada ćemo početi sa uzgojem. Gljive se beru u trenutku kada se rub šešira počne odvajati od drške, dok je šešir još skoro loptastog oblika.

 

Autor teksta: Mirjana Davidović