Relativna vlažnost vazduha tokom perioda inkubacije treba da bude 70 - 80%. Povremeno treba vlažiti pod prostorije i prskalicama raspršivati sitne kapljice po vrećama. Tokom ovog perioda treba obratiti pažnju na insekte, naročito mušice koje se kroz rupe na vrećama mogu uvući u supstrat. U tu svrhu treba upotrebiti neki insekticid. Najbolje je isprskati odmah nakon unošenja vreća, a zatim kroz 10 - 15 dana. Pri tom treba voditi računa o karenci - minimalnom vremenu koje mora proći od momenta upotrebe insekticida, da bi se namirnica mogla bezopasno upotrebiti u ljudskoj ishrani. Vreme karence je uvek naznačeno za svaki insekticid.

Po završetku perioda inkubacije, na rupama se pojavljuju primordije - prvi pupovi plodnih tela. Da bi došlo do plodonošenja moraju se zadovoljiti sledeći faktori:

1. Temperatura. Pošto je temperatura u supstratu veća od one u prostoriji, treba paziti da se prostorija ne pregreje. Jednom postignuta temperatura koja je potrebna za plodonošenje ne treba da se menja. Najčešće se koriste sojevi kojima je potrebna temperatura za plodonošenje od 16 - 18 ⁰ C. Prostorije se ne smeju zagrevati pećima na čvrsta ili tečna goriva, jer gljive lako upijaju taj miris. Najbolje je centralno grejanje, gde se može podesiti željena temperatura.

2. Vlaga. Čim je u prostoriji jače zagrevanje, nivo vlage opada, pa ga je neophodno regulisati. Optimalna vlažnost u prostoriji za plodonošenje je od 85 - 95%. U prvoj fazi vlaga treba da bude od 90 - 98%, a dva dana pre same berbe treba je smanjiti na 75 - 85%. Vlaga se najbolje održava plastičnim cevima sa sitnim otvorima kroz koje pod pritiskom mlaza izlazi fina vodena izmaglica. Vlaga se kontroliše higrometrom koji mora biti postavljen u visini supstrata.

3. Svetlo. Da bi se razvilo kvalitetno plodno telo bukovače, neophodno je dobro osvetljenje. Ako je svetlo slabo, formiraće se mali, zakržljali šeširi gljive i veoma dugačke drške. Svetlo je neophodno od pojave primordija, pa sve do berbe. Svetlo može biti prirodno - dnevna svetlost koja ulazi kroz prozore ili vrata, a takođe i pomoću sijalica. Njena jačina mora biti 200W na 20 kvadratnih metara. Takođe se mora pravilno rasporediti po čitavoj prostoriji. Svetlo je neophodno obezbediti 10 sati u toku dana i to uvek u istom intervalu. Time se podražavaju prirodni uslovi.

4. Ventilacija. Prilikom plodonošenja se oslobađaju veće količine ugljendioksida, što može dovesti do deformisanja plodnih tela. Zato je neophodna ventilacija. Ako je drška veća od 30% ukupne mase gljive, to je znak da provetravanje nije dobro. Da bi se eliminisao sav ugljendioksid koji izbaci 100 kg supstrata, treba sasvim izbaciti od 15 - 25 kubnih metara vazduha iz prostorije u roku od jednog sata. Tokom faze intenzivnog plodonošenja neophodno je i najveće provetravanje.

Berba počinje 5 - 6 dana od pojave primordija, odnosno 20 - 25 dana od zasejavanja. Berba počinje kada se šešir izravna, boja gljive malo posvetli, a na mestu veze sa drškom se raširi fina bela "paučina" hifa. To je takođe trenutak sazrevanja spora koje obilno padaju iz gornjih šešira na one ispod. Zrele gljive je poželjno pažljivo odlomiti. Rezanje nožem omogućava parazitima lakši pristup supstratu. Buket se bere ceo, bez obzira što sve gljive u njemu nemaju istu zrelost. Kasnije se šeširi odrežu tako da imaju drške dužine 1 cm. Jedan berač može da ubere za sat vremena 10 - 20 kg gljiva, ako je izuzetno vešt i do 40 kg. Prilikom berbe se treba zaštiti maskama, jer kod oko 10% ljudi se javlja alergija na spore bukovače.

U prvom talasu se dobije oko 70% prinosa, u drugom 20 - 25%, a u trecem 10 - 15%. Prinos se računa u odnosu na težinu vlažnog supstrata. Ubrane gljive se mogu čuvati 2 dana na temperaturi od 10⁰ C ili 7 dana na temperaturi od 4⁰C. Iskorišćeni supstrat se može upotrebiti za stočnu ishranu, kao visoko kvalitetno organsko đubrivo i kao podloga za glistenjake.

Što se tiče bolesti i štetočina, bukovača je veoma otporna i do toga neće doći ako se održava čistoća tokom uzgoja, ako je sterilizacija pravilno sprovedena i ako je u fazi mešanja supstrata sa micelijom posebno vođeno računa o čistoći, jer u toj fazi je i najlakše zaraziti supstrat.

Osim na supstratu, bukovača se može uzgajati i na drvetu: na panjevima i oblicama. To je ekstenzivni način gajenja, prinos je manji i duže treba čekati na plodove gljiva. Ovaj način se preporučuje hobistima koji na svojim vangradskim placevima kraj vikendica mogu sebi da priušte radost posmatranja rasta gljiva. Bukovača se može uzgajati na bilo kom drvetu. Upotrebljava se sveže oboreno drvo, ne starije od 2 meseca. Obično mu se izbuše rupe prečnika od 1,5 - 3 cm i dubine 3 - 4 cm. Zatim se levkom u njih sipa micelija. Potrebno je izbušiti 4 - 5 ovakvih rupa. Nakon inokulacije rupe se zatvaraju polietilenskom folijom, koja štiti miceliju od isušivanja, zaraze ili ispadanja. Ako se inokulacija radi na panjevima u prirodi, vreme prorastanja će biti duže i zavisiti od klimatskih faktora. Ako se zasejavaju oblice, one se mogu čuvati u podrumskim prostorijama u kojima temperatura za prorastanje može da se kontroliše na 18 - 20⁰ C.

Prinos s jednog panja biće za 3 - 4 godine 15 - 20% računajuci težinu panja. Ovo je takođe ekološki poželjno, jer se na ovaj način stari panjevi potpuno razgrade i nepotrebno ih je iskrčivati.

tri načina inokulacije oblica

Autor teksta:
Mirjana Davidović