Gajene gljive  

smrčci
Morchella spp.

Na slici je prikazana vrsta Morchella conica

 

Uzgoj smrčaka je vrlo složen i težak. Po nekim delovima procesa sasvim se razlikuje od uzgoja drugih vrsta gljiva. Za gajenje smrčaka neophodno je imati veliko predznanje, upornost i adekvatnu opremu. Stvaranje plodnog tela gljive je moguće tek nakon formiranja sklerocije. Ovom tehnikom su prvi ovladali Amerikandi i danas su prvi u svetu po proizvodnji smrčaka.

 
Sklerocija je gomoljasta tvorevina koju formiraju hife u uslovima nepovoljnim za preživljavanje. Kada se stvore povoljni uslovi, iz sklerocije se formiraju plodna tela. Ključ uzgoja smrčaka je formiranje sklerocija i iniciranje njihovog klijanja. Da bismo napravili sklerociju potrebno je staklenu teglu zapremine 500 ml napuniti zrnima pšenice ili neke druge žitarice, tako zauzmu oko 50% zapremine. Zrnevlje tada pokrivamo perforiranom alufolijom, na koju stavljamo sloj vlažne zemlje, što treba da zauzme oko 30% zapremine tegle. Nakon sterilizacije u autoklavu i hlađenja, sloj zemlje se inokulira micelijom ili malim delovima sklerocije, u sterilnim uslovima. Tegle se zatim stave u mračni prostor čija je temperatura od 18 - 220C. Hife iz inokuluma prorastaju kroz sloj zemlje i obrastaju zrna žitarica ispod folije. Daljim rastom micelije sledi faza spajanja susednih ćelija-hifa i formiranje čvrstih sklerocija. Formirane sklerocije mogu potpuno ispuniti pokrovnu zemlju.

Na ovaj način dobijene sklerocije se sakupljaju i odlažu na hladno, u hladnjak na temperaturu od 50C. Tu se mogu čuvati duže vreme. U drugoj fazi treba pripremiti supstrat pogodan za razvoj plodnih tela. Sastav supstrata je sledeći: 25% peska i 75% organskog otpada - piljevine, kore drveta, drvene strugotine i sl. Svemu tome treba dodati 1% kreča. Supstrat se dobro izmeša i pasterizuje ili steriliše u autoklavu. Po završenoj termičkoj obradi u supstrat se dodaje voda, tako da se od te mase dobije mulj. On se sipa u plastične sandučiće koji imaju rupu sa donje strane radi drenaže, u sloju 10 - 16 cm. Posle ceđenja supstrat se inokulira sklerocijom. Stavlja se obicno 20 komada po m2 površine supstrata. Zatim se pokrivaju perforiranom polietilenskom folijom. Temperatura prorastanja supstrata u fazi inkubacije je od 10 - 220C. Kada hife potpuno prorastu supstrat, njegova vlažnost treba da bude od 60 - 70%.

Početak formiranja primordija je najvažnija faza za koju treba omogućiti optimalne uslove. Temperatura treba da bude oko 180C, vlaga oko 85%, a vlažnost supstrata 50 - 60%. Strujanje vazduha iznad supstrata mora biti 30 - 40 cm u minutu. Na ovakav način, u strogo kontrolisanim uslovima moguće je dobiti od 25 - 200 plodišta po m2, mogu se gajiti Morchella crassipes i Morchella conica var. costata.
Opisani uzgoj mora da se obavlja u zatvorenom prostoru uz strogo kontrolisanje i poštovanje svih opisanih detalja, što jedino garantuje određeni uspeh. Uz to treba imati na umu da Amerikanci i dalje čuvaju tajnu ključnih detalja vezanih za uzgoj smrčaka.

Malo jednostavniji način je uzgoj na otvorenom. Može se sprovesti u voćnjaku ili na nekoj sličnoj parceli zemlje. Za ovakav uzgoj treba pripremiti oko 40 litara treseta, 20 litara pepela i 4 litre gipsa. Sve sastojke treba dobro izmešati u suvom stanju i uneti ih u zemljište u dubinu oko 10 cm na površini od 2 - 5m2. Pre zatvranja rupe, supstrat treba inokulirati sa otprilike 2 litra micelije i sve dobro natopiti vodom i zatvoriti rupu. Nakon zatvaranja rupe, treba ponovo dobro zaliti vodom, tako da se tlo ujednači. Nasad je moguće postaviti ili u proleće ili u jesen. Dobro je da se nalazi na senovitom mestu i da ne bude izložen Suncu celog dana. Posebno su povoljni voćnjaci jabuka. Na ovako pripremljenom zemljištu često se javljaju i druge vrste gljiva, što je indikator dobre razmere organskih materija u supstratu. Ukoliko se vodi računa o svim parametrima, a posebno o vlažnosti tla samog nasada, moguće je svakog proleća ubirati smrčke na tom mestu.
Morchella crassipes

 

Autor teksta i fotografija: Mirjana Davidović