Gajene gljive  

šii take
Lentinula edodes
 
Šii take je na Dalekom Istoku poznata već 2000 godina, a kontrolisano se uzgaja 500 godina u Kini i Japanu. Pre pedesetak godina počela se uzgajati i u Americi, a u novije vreme i u Evropi. Po proizvodnji gljiva u svetu zauzima drugo mesto. Izuzetno je cenjena zbog svojih konzumnih i lekovitih svojstava.

Šii take se može uzgajati na oblicama, na supstratu i u najnovije vreme na nekim posebno pripremljenim tekućim medijima. Uzgoj na oblicama je veoma stara metoda, raširena u Japanu, Kini i Južnoj Koreji. Može se uzgajati u prirodnim ili kontrolisanim uslovima, u prostoriji.

Za početak se preporučuje inokulacija manjeg broja (10-20) oblica da bi se procenili uslovi i naučila tehnologija rada. Dužina oblica treba da bude oa 1-1,2 m, a prečnik od 12-25 cm. Upotrebljavaju se oblice hrasta (najbolje rezultate u našim uslovima daje kitnjak), bukve, pitomog kestena, javora, graba, breze, jove. Važna je razmera srčike i mekog dela. Meki deo drveta je bogat šećerom koji je neophodan za razvoj micelije. Kora drveta je veoma važna, jer čuva vlagu oblice i sprečava ulazak zaraze u zonu razvoja micelije. Vreme seče drveta je takođe važno, jer je drvo vlažnosti 60% najpogodnije za inokulaciju. Najbolje je inokulirati drvo 2-3 dana nakon seče, da ne bi došlo do isušivanja drveta. U slučaju da se previše osuši potrebno ga je potopiti u vodu u trajanju od 12 sati. Vlažnost drveta je dobra ako se tokom bušenja piljevina lepi za svrdlo. Ako se vađenjem iz rupe mrvi u prah, drvo je presušeno.

Ako se u rupe stavljaju čepovi sa micelijom (pogledajte gajenje bukovače), one treba da budu prečnika oko 1 cm. Ako se u rupe stavlja pšenični supstrat na kome se razvila micelija, rupe treba da budu prečnika 1,5-2 cm. Dubina rupe je uvek od 3-4 cm, zavisno od debljine oblice. Broj i raspored rupa je proizvoljan, ali ako ih ima više, pre će doći do prorastanja micelije, ali je potrebna i veća količina same micelije. Za inokulaciju 1m2 oblica (5-6 komada prečnika oko 20 cm) potrebno je oko 1 litar micelije. Ako se oblice urezuju motornom testerom, onda ide oko 2 litre micelije. Nakon inokulacije rupe treba zatvoriti voskom ili parafinom. Ukoliko se ovo radi u proleće i u prirodnim uslovima, inokulirane oblice se slože na hrpu i prekriju crnom polietilenskom folijom. Ako je inokulacija urađena u kasnu jesen onda hrpu oblica treba zaštiti folijom i pokriti slojem slame debljine 10-20 cm, radi zaštite od hladnoće. U prostoriji nije potrebno posebno štititi oblice. Period inkubacije u prirodi traje od 12-24 meseca, a u zatvorenom prostoru 6-9 meseci. Da se inkubacija završila vidimo po zrakastom izbijanju micelije na rezanim krajevima oblice i oko rupa u koje je sipana micelija.

 

Priprema drveta
za inokulaciju

 

 

Slaganje oblica u podrumu nakon inokulacije

 
Po završetku inkubacije oblice se moraju potapati u vodu temperature od 10-150 C. Ovo šokiranje hladnom vodom simulira prirodne uslove u kojima ova gljiva živi (zimski monsun). Oblice možemo potopiti u staru kadu, korito, bačvu ili posebno sagrađen bazen. Potrebno ih je opteretiti, da budu dobro uronjene u vodu, kako bi se drvo ravnomerno i potpuno ovlažilo. Nakon toga je korisno imati malu priručnu dizalicu, jer su natopljene oblice prilično teške za vađenje iz vode. Prve primordije se ne javljaju niti kod preterane vlažnosti, niti kod preterane suvoće oblica. Prve gljive počinju da se pojavljuju kada vlaga oblice padne na 50%, a temperatura u prostoriji bude izmedu 13 i 200 C. Vlaga vazduha u prostoriji za plodonošenje treba da bude od 70-80%. Tokom rasta gljivama je potrebno svetlo.

 

 

 

Potapanje oblica u hladnu vodu

 
U zavisnosti od temperature i soja, vreme obnavljanja micelije je 15-40 dana. U prirodi se može očekivati najviše 2-3 berbe godišnje, a u zatvorenom prostoru (plastenici, podrumi i sl.) od 4-6 berbi godišnje. U zatvorenom prostoru sa 5-6 oblica može se dobiti godišnji prinos od 15-20 kg svežih gljiva. Gljive se beru dok se šešir još sasvim ne otvori, a njegova kožica je blago podvrnuta na unutrašnju stranu. Pri berbi treba biti zaštićen, jer spore mogu izazvati pojavu alergije na koži. Ubrane gljive se mogu čuvati i do 14 dana na temperaturi od 0-20 C uz vlagu vazduha od 85 - 95%. Najbolje se čuva sušenjem. Tada dobija posebnu aromu, zbog koje je cenjena jestiva vrsta. Sušenjem na sunčevoj svetlosti ili pri zracima UV lampe, ergosterol (provitamin vitamina D2) prerasta u vitamin D2, što ovoj gljivi daje lekovita svojstva. Suve gljive se najbolje čuvaju u zamrzivaču, jer su jedino tako zaštićene od žižaka i moljaca koji ih veoma rado i često napadaju.
Priručna dizalica za vađenje oblica iz vode
Pravilno prorastanje micelije na rezanoj površini oblica

Pri uzgajanju šii take na oblicama najveći neprijatelj je zelena buđ, ali se brzo može eliminisati brisanjem alkoholom ili primenom fungicida Benomil.

Termičkom obradom se uništavaju štetni mikroorganizmi. Minimalna temperatura za ovaj tretman kod šii take je od 80-1250C. Ova temperatura pomaže i bržoj razgradnji piljevine što povećava nivo oslobođenih šećera u supstratu, što je veoma značajno za razvoj micelije. Termička obrada se vrši sterilizacijom ili pasterizacijom. Sterilizaciju treba obaviti u autoklavu u trajanju od 2-3 sata pri temperaturi 120 - 1250C pod pritiskom od 2-4 atmosfere. Ovo se primenjuje u industrijskoj proizvodnji. Pasterizaciju supstrata je moguće sprovesti u kućnim uslovima, ali nema dovoljne garancije za uspešnost postupka. Pasterizacija se vrši pri temperaturi od 60-800C pri čemu spore mnogih patogenih mikroorganizama preživljavaju. Ipak rezultat može biti zadovoljavajući samo ako se radi sa svežom piljevinom koja još nije napadnuta. Poboljšanje se postiže i kuvanjem piljevine 2-3 sata u vodi na 90-1000C. Ovo je postupak primenjiv kod hobista. Pre termičke obrade potrebno je sve sastojke dobro ovlažiti do visine od 60-70%. Potrebnu vlažnost postižemo namakanjem u trajanju od 6-8 sati, a ako se masa supstrata nakon vlaženja kuva, dovoljno je namakati 3 - 4 sata. Preporučuje se obavezno tretiranje fungicidom Benomilom. Nakon kuvanja, supstrat se cedi, hladi i meša sa micelijom. Tek posle ovoga se pakuje u polietilenske vreće. Zapremina vreće treba da bude od 1-4 litra. Vrh vreće treba zatvoriti čepom od vate ili kamene vune.

U odnosu na vlažan supstrat micelija se stavlja od 5-7% ukupne težine (na 100 kg 10-14 litara). Prostorija u kojoj se vrši inokulacija mora biti čista i dezinfikovana. Najbolja dezinfekcija se vrši formalinom ili izosanom koji je na bazi hlora.

Optimalne uslove za prorastanje micelije kroz supstrat čini vlaga same unutrašnjosti supstrata koja treba da se kreće od 65-68% i temperatura od 22 - 240C. Vrećice se slažu na police, razmaknute jedne od drugih. Inkubacija ima dve faze. Prva traje od 35 - 70 dana i odvija se u mraku, a drugu fazu čini dozrevanje, kada je neophodno obezbediti 8-10 sati svetla (prirodnog ili veštačkog) u periodu od 10-20 dana. Ako se inkubacija produži na 100 - 150 dana, postižu se bolji rezultati, jer micelija ima mogućnost uštede hranljivih materija. Temperatura u supstratu ne sme preći 300C, jer to dovodi do umiranja micelije.

Kada na površini supstrata počnu da se pojavljuju smeđe mrlje i tekućina, to je znak da su se formirale primordije - prvi pupovi. Da bi se podstaklo brže stvaranje primordija, miceliju treba šokirati. Supstrat se vadi iz vrećice i potapa u hladnu vodu u trajanju od 12 - 48 sati. Šok se može postići i snižavanjem temperature u prostoriji na 8 - 150C u toku tri dana. Šok se izaziva i stavljanjem supstrata u hladnjak na temperaturu od 5 - 80C, takođe nekoliko dana.

Nakon potapanja sledi faza oživljavanja. Temperatura u prostoriji treba da bude imedu 18 i 200C, a vlaga oko 85-90%. Supstrat treba ocediti, a da pri tom ne dođe do njegovog isušivanja, što se postiže prekrivanjem polietilenskom folijom. Ova faza traje 7-10 dana.

Po završetku faze oživljavanja, skida se polietilenska folija, a plodna tela počinju da se pojavljuju iz supstrata. Svetlo u doba plodonošenja mora biti umereno - sijalica od 60-70W na 20m2 CO2 treba da bude ispod 0,12%. Zato treba voditi ra;una i o ventilacionim otvorima. U periodu odmora između dve berbe, temperatura u prostoriji treba da bude od 22 - 240C, a vlaga od 60-70%. Faza odmora traje 7-14 dana.

Gljive se beru laganim zavrtanjem i vađenjem iz supstrata kada kožica šešira raspuca, a šešir se ne izravna do kraja, ostane deo kožice podvijen na unutrašnju stranu. Najbolje ih je čuvati suve u zamrzivaču, daleko od napada insekata i plesni.

 

 

Šii take na supstratu
Fotografija: Ilija M. Dimitrijević

 

 
Autor teksta i fotografija: Mirjana Davidović

 

Prethodna stranica