Agaricus bisporus

Gljive iz roda Agaricus, poznatije pod imenom šampinjoni, mogu se uzgajati na prirodnom ili sintetičkom kompostu. Kompost predstavlja hranljivu podlogu u kojoj se micelija pečurke razvija. Prirodni kompost predstavlja konjski izmet uz razne druge dodatke, a sintetički je na bazi slame koja je izmešana sa kokošijim izmetom, krečom, gipsom, piljevinom, superfosfatom, kalijumovim sulfatom i drugim sastojcima. Prilikom kupovine micelije najčešće se kupuju i kompost i pokrivka. Ređe se uzgajivači opredeljuju da samostalno prave kompost.

Micelija najbolje prorasta kompost na temperaturi od 22 - 25 ⁰ C i pri vlažnosti vazduha od 70% - 90%. Kompost se najčešće četvrtasto oblikuje i omotava plastičnom folijom. Ređe se stavlja u plastične vreće. Na taj način on zadržava visok procenat vlage, pa prostoriju - uzgajalište nije neophodno dodatno vlažiti. Micelija ugiba na temperaturi od 30⁰ C i kada temperatura padne ispod 0 ⁰ C.

Prorastanje micelije kroz kompost traje od 12-18 dana. U tom periodu inkubacije nije značajno provetravanje, jer se povećava koncentracija ugljendioksida od 1%-3%, što dalje ubrzava rast micelije. Ipak je značajno postaviti ventilator koji u prostoriji simulira kretanje vazduha. Treba ga uključiti čim koncentracija ugljendioksida u prostoriji postane veća od 0,07%. Na početku inkubacije micelija ima tamnosmeđu boju, a na kraju perioda dobija zlatnosmeđu boju i specifičan gljivlji miris.

Po završetku inkubacije, kompost treba pokriti zemljom, da bi došlo do pravilnog formiranja plodnih tela - gljiva. Pokrivka mora imati veliku sposobnost primanja i otpuštanja vode i veliku propusnost za gasove. Ona treba da omogući izlazak ugljendioksida i ulazak kiseonika u kompost.

Pokrivka se najčešće radi od treseta, kome se dodaju ilovača, rečni mulj, pesak i laporac, a može i rastersita baštenska zemlja uz dodatak kreča. Pri tom kiselost pokrivača mora biti od 7,5 - 7,6 pH. Kiselost se meri na sledeći način: U staklenu čašu se stavi pola šake pokrovne smese, prelije destilovanom vodom i dobro izmeša. Posle 1 - 2 sata u čašu se stavi lakmus papir. Ako je kiselost ispod 7,5 pH, u pokrivku se dodaje još kreča.

Pre stavljanja na kompost, pokrivka se mora dezinfikovati. To se obično radi formalinom ili parenjem. Obzirom na otrovnost formalina, mora se voditi računa o tome da ne dođe u direktan dodir sa kožom ili sluzokožom. Parenje je sa stanovišta ekologije zdraviji postupak. Pokrovni materijal se pokrije polietilenskom folijom, a zatim se pod nju uvodi para u trajanju 3 - 4 sata. Kada se ohladi na 25⁰ C i ocedi, možemo je staviti preko komposta. Debljina pokrivke je 3 - 4 cm. Temperatura prorastanja pokrivke je od 15 - 25 ⁰C. Ako je temperatura previsoka, treba je sniziti, a ako je ispod poželjne, prostoriju treba dogrejati.

Kad micelija proraste pokrivku, bude na 2 mm ispod površine, temperaturu treba sniziti na 15 - 18⁰ C. Dan - dva nakon sniženja temperature javljaju se primordije, prvi pupovi iz kojih se razvijaju plodna tela gljiva. Prvi rod se pojavi nakon 8 - 15 dana od trenutka kada smo kompost pokrili. Dok se ne pojavi veliki broj gljiva veličine zrna graška , pokrivku je dovoljno zalivati sa 0,5 - 1 litra vode po kvadratnom metru. Pri tom voda ne sme kroz pokrivku dopreti do komposta, da ne bi došlo do truljenja micelije. Najbolje je zalivati po malo više puta dnevno i obavezno treba provetravati prostoriju. Vlagu vazduha treba održavati na 90 - 95 %. Sa rastom gljiva zalivanje treba pojačavati na 2 - 3 litra vode dnevno po kvadratnom metru. Bogatije berbe se zalivaju i 4 - 5 puta dnevno.

Ako se gaje radi prodaje na tržištu, berba se obavlja dok šešir još nije otvoren. Ukoliko ste hobista, gajite za sebe, najbolji ukus i miris imaju one rudnjače čiji je šešir sasvim otvoren. Gljive se ne smeju seći ili čupati. Potrebno ih je blago uvrtati i nežno odvajati od micelije. Jedino tako micelija se neće oštetiti i biće spremna da da još bogatih berbi. Tek nakon branja, odreže se donji deo drške i gljive se ređaju u kutije. Treba ih što manje dodirivati da ne bi potamnele.